Драган Раденовић Раден
Док по свету слаже коцке,
не може без своје Гроцке,
кад га дрмне сета, туга,
лекар Дунав довијуга
и лаког се посла лати,
да му стари осмех врати.
И он опет с истим жаром
гаца овом нашом баром,
у којој се сви надмећу
да што лепше одкрекећу.
Баш га брига за тај крекет,
за тај шупљих речи звекет,
Добро зна шта људе спаја,
свет је лепши кад га ваја!
